Mama de ti nama kavu pristavi a ja se idem spakirati.
Oću, oću moj Ivane!
Nego nalijo ti je ćaća litar rakije da poneseš, pa nemoj zaboravit. Dobro mama. Ja sam ti zamotala višalicu suvog mesa. Probaj je negdi tutnut da ti je ne nađu na granici.
E bi rado mama. Rakiju mogu ponit ali meso ni pomislit nesmim. A tako bi volio počastit one tamo švabe da vide šta je pravi ukus. U nji tamo ko da gumu žvačeš ni mirisa ni ukusa. A ovo naše puno mirisa, domaće, dimljeno..... Vridi mama ova naša jedna višalica više nego njiovo cilo krme.
Ali nažalost ni zalogaja ponit nesmim. Velike su kazne na granici. Eno nedavno jednog našeg Ramca kaznilo s pet tisuća eura. Našli mu malo mesa, kilu sira i pitu što mu je mater za puta ispekla. Sve je moro bacit i krvavu kaznu platit. Ma kakva su ovo vrimena došla moj Ivane? Iza onog rata moj pokonji ćaća i još puno nji nosilo duvan priko Vrana i Vranice za vrime udbaša i komunista a sad se nesmi ponit zalogaj mesa iz svoje vlastite kuće. Bože sačuvaj!
Ludi neki vakat. Ko da nosiš drogu a ne jedan jedini komad krmetine.
Sve je to tako mama.
Uvelo velike kazne, kopaju i po dječijoj robici, ništa se sakrit nemere. A kad ti nešto naju oderu te tolko da radiš džabe pola godine.
Ma sve oni to rade da Evropa proda svoju ranu koja ni do kolina našoj nije.
Baš mi je i krivo i žao. Pun tavan mesa a nema ga ko poist. U mene visok tlak a u ćaće ti ima čir na želdacu pa nit ga ist smi nit ga more podnit. Neznam ni što smo ga džabe gojili i sušili. Sve znam mama ali tako je kako je. Lakše je bilo prinit duvan priko Vrana i Vranice nego danas višalicu mesa priko granice!
Žarko Mađar
Oću, oću moj Ivane!
Nego nalijo ti je ćaća litar rakije da poneseš, pa nemoj zaboravit. Dobro mama. Ja sam ti zamotala višalicu suvog mesa. Probaj je negdi tutnut da ti je ne nađu na granici.
E bi rado mama. Rakiju mogu ponit ali meso ni pomislit nesmim. A tako bi volio počastit one tamo švabe da vide šta je pravi ukus. U nji tamo ko da gumu žvačeš ni mirisa ni ukusa. A ovo naše puno mirisa, domaće, dimljeno..... Vridi mama ova naša jedna višalica više nego njiovo cilo krme.
Ali nažalost ni zalogaja ponit nesmim. Velike su kazne na granici. Eno nedavno jednog našeg Ramca kaznilo s pet tisuća eura. Našli mu malo mesa, kilu sira i pitu što mu je mater za puta ispekla. Sve je moro bacit i krvavu kaznu platit. Ma kakva su ovo vrimena došla moj Ivane? Iza onog rata moj pokonji ćaća i još puno nji nosilo duvan priko Vrana i Vranice za vrime udbaša i komunista a sad se nesmi ponit zalogaj mesa iz svoje vlastite kuće. Bože sačuvaj!
Ludi neki vakat. Ko da nosiš drogu a ne jedan jedini komad krmetine.
Sve je to tako mama.
Uvelo velike kazne, kopaju i po dječijoj robici, ništa se sakrit nemere. A kad ti nešto naju oderu te tolko da radiš džabe pola godine.
Ma sve oni to rade da Evropa proda svoju ranu koja ni do kolina našoj nije.
Baš mi je i krivo i žao. Pun tavan mesa a nema ga ko poist. U mene visok tlak a u ćaće ti ima čir na želdacu pa nit ga ist smi nit ga more podnit. Neznam ni što smo ga džabe gojili i sušili. Sve znam mama ali tako je kako je. Lakše je bilo prinit duvan priko Vrana i Vranice nego danas višalicu mesa priko granice!
Žarko Mađar
