Konzerviranje povrća i voća možemo uraditi na više načina, a jedan od njih je upotreba visokih temperatura, odnosno sterilizacija u rerni ili kuhanjem.
Nastupilo je vrijeme kada povrtnjaci i bašte nude obilje hrane. Vrijedne ruke ih prerađuju u slatku i slanu zimnicu ili njihove kombinacije. U toj pripremi, prije samog odlaganja tegli u ostave, potrebno je zaštititi zimnicu od kvarenja.
Razlike između sterilizacije i pasterizacije
Konzerviranje hrane je najstariji postupak za njeno očuvanje. Koriste se razni načini, a jedan od njih je izlaganje visokim temperaturama kako bi se ubili mikroorganizmi koji izazivaju kvarenje (truljenje) hrane koju želimo da sačuvamo.
Sterilizacija je postupak konzerviranja hrane na temperaturama od 100 do 120 stupnjeva Celzijusovih. Pasterizacija je postupak konzerviranja hrane ispod 100 stupnjeva Celzijusovih (55–70 °C). Pasterizacijom se uglavnom konzerviraju tečne namirnice (mlijeko, pavlaka, tečni sokovi, vina…).
Zaštita zimnice u tegli od kvarenja
Najjednostavniji način se odnosi na kuhanu zimnicu. Najprije treba sterilizirati tegle, a kada je priprema željene namirnice gotova, onako vrela se sipa u tople tegle, koje se pune do vrha i odmah zatvaraju. Tek napunjene tegle mogu da se prevrnu naopako 5-10 minuta, a svrha ovog prevrtanja je da vreli sadržaj ubije mikroorganizme koji se nalaze na poklopcu i po obodu tegle.
Zimnica treba polako da se hladi, pa su je zato naše bake uvijale u deke. Ovo je važno, jer se tijekom sporog hlađenja zrak u tegli skuplja i stvara se vakuum koji osigurava dugotrajnost zimnice.
Za ovaj način su najpogodnije tegle s poklopcem na navoj. Ovakav poklopac se tijekom hlađenja ulubi, a zvuk koji se čuje tijekom otvaranja je znak da je tegla bila hermetički zatvorena.
Sterilizacija zimnice kuhanjem
Drugi način za zaštitu zimnice od kvarenja je kratko kuhanje već napunjenih tegli. Na ovaj način se uglavnom štiti hladna zimnica, kao što je kiseljeno povrće. U dublji lonac se stavi kuhinjska krpa, pa se stave napunjene tegle, tako da se ne dodiruju. Važno je da se tegle ne dodiruju, da ne bi pukle. Zatim se lonac napuni vodom do 2/3 visine tegli. Sve se kuha dok ne provri i još 15-20 minuta nakon toga. Sve se ostavi da se ohladi (ne vade se tegle iz vode), pa tek kada se sve ohladi – tegle se izvade.
Sterilizacija u rerni
Treći način se koristi uglavnom za kiseljeno povrće, ali može i za kuhanu zimnicu. Kod primjene ove metode, bitno je da na teglama nema folije ili gumica. Rerna se zagrije na 100-120 stupnjeva. Uključe se gornji i donji grijači. Tegle se stavljaju na žicu (ne na dno rerne, jer nećemo da nam tegle puknu).
Ako se stavlja vruća zimnica, stavlja se u prethodno zagrijanu rernu. Ako se stavlja hladna zimnica, stavlja se u rernu koja se zagrijeva. Na ovaj način se sprečava pucanje tegli.
Tegle se u rerni drže oko pola sata. Zatim se rerna isključi, a tegle sa zimnicom ostaju unutra sve dok se rerna potpuno ne ohladi.
agrosavjet.com
Nastupilo je vrijeme kada povrtnjaci i bašte nude obilje hrane. Vrijedne ruke ih prerađuju u slatku i slanu zimnicu ili njihove kombinacije. U toj pripremi, prije samog odlaganja tegli u ostave, potrebno je zaštititi zimnicu od kvarenja.
Razlike između sterilizacije i pasterizacije
Konzerviranje hrane je najstariji postupak za njeno očuvanje. Koriste se razni načini, a jedan od njih je izlaganje visokim temperaturama kako bi se ubili mikroorganizmi koji izazivaju kvarenje (truljenje) hrane koju želimo da sačuvamo.
Sterilizacija je postupak konzerviranja hrane na temperaturama od 100 do 120 stupnjeva Celzijusovih. Pasterizacija je postupak konzerviranja hrane ispod 100 stupnjeva Celzijusovih (55–70 °C). Pasterizacijom se uglavnom konzerviraju tečne namirnice (mlijeko, pavlaka, tečni sokovi, vina…).
Zaštita zimnice u tegli od kvarenja
Najjednostavniji način se odnosi na kuhanu zimnicu. Najprije treba sterilizirati tegle, a kada je priprema željene namirnice gotova, onako vrela se sipa u tople tegle, koje se pune do vrha i odmah zatvaraju. Tek napunjene tegle mogu da se prevrnu naopako 5-10 minuta, a svrha ovog prevrtanja je da vreli sadržaj ubije mikroorganizme koji se nalaze na poklopcu i po obodu tegle.
Zimnica treba polako da se hladi, pa su je zato naše bake uvijale u deke. Ovo je važno, jer se tijekom sporog hlađenja zrak u tegli skuplja i stvara se vakuum koji osigurava dugotrajnost zimnice.
Za ovaj način su najpogodnije tegle s poklopcem na navoj. Ovakav poklopac se tijekom hlađenja ulubi, a zvuk koji se čuje tijekom otvaranja je znak da je tegla bila hermetički zatvorena.
Sterilizacija zimnice kuhanjem
Drugi način za zaštitu zimnice od kvarenja je kratko kuhanje već napunjenih tegli. Na ovaj način se uglavnom štiti hladna zimnica, kao što je kiseljeno povrće. U dublji lonac se stavi kuhinjska krpa, pa se stave napunjene tegle, tako da se ne dodiruju. Važno je da se tegle ne dodiruju, da ne bi pukle. Zatim se lonac napuni vodom do 2/3 visine tegli. Sve se kuha dok ne provri i još 15-20 minuta nakon toga. Sve se ostavi da se ohladi (ne vade se tegle iz vode), pa tek kada se sve ohladi – tegle se izvade.
Sterilizacija u rerni
Treći način se koristi uglavnom za kiseljeno povrće, ali može i za kuhanu zimnicu. Kod primjene ove metode, bitno je da na teglama nema folije ili gumica. Rerna se zagrije na 100-120 stupnjeva. Uključe se gornji i donji grijači. Tegle se stavljaju na žicu (ne na dno rerne, jer nećemo da nam tegle puknu).
Ako se stavlja vruća zimnica, stavlja se u prethodno zagrijanu rernu. Ako se stavlja hladna zimnica, stavlja se u rernu koja se zagrijeva. Na ovaj način se sprečava pucanje tegli.
Tegle se u rerni drže oko pola sata. Zatim se rerna isključi, a tegle sa zimnicom ostaju unutra sve dok se rerna potpuno ne ohladi.
agrosavjet.com
