Mare i Ane

Kad se spremam u rodnu Ramu, jedna od prvih misli mi je: Kako su Ane i Mare?

Doista im se divim i poštujem ih. Obavezno ih posjetim i ponesem poneku sitnicu iako znam da ne čeznu ni za čim.

U prilogu je priča o ženama kojima je Rama sve u životu. Zaslužile su da ih se barem spomene.

Mare i Ane

Stoji kuća na kamenu
Nevelika, neugledna
Niska vrata, okno malo
U njoj vrime davno stalo

Drven kraćun blago čuva
U kućici što se skriva
Klimav dolaf, stolić, klupa,
Kablić, dižva, čanak, stupa

Nad prozorom slike svete
I raspelo  obišeno
Sat na zidu džaba  sidi
Tude vrime malo vridi

U budžaku, polumraku
Sidi Ane, Boga moli
Sestra Mare ručak kuva
Konpir čorbu, crna  kruva

Skromne, mirne, dobroćudne
Ostarile   posve same
Ne zavide, ne kukaju
Što imaju rado daju

Ramsku nošnju, običaje
Mista, ljude  i planine
Samo Ramu one znaju
Drugog svita ne poznaju

Sriću, radost,bolest, žalost
Bratski dile  izmeđuse
Deveraju stare  dane
To su naše Mare i Ane

Vlado Pavličević, Popovača



x