-Jel bilo dide prije ovakvih snijegova?
-Ja šta je. Jedne godine je zima bila zube dobro pokazala, iako se sunce trudilo probit kroz oblake, svaki pokušaj bio je bezuspješan,pod nogama je škripilo, a mi bi opet išli i na silo i na prsten, nije nam hladnoća ništa mogla, a bili su ti i Ivo i Mare, roditelji od Ante. On bi Mari vazda na silo dolazio.
-Vraga je dolazio kako je samo mogao?
-Dolazio je sigurno,okupljala se omladina, igralo se prstena, a ne ko današnja omladina samo po kafićima i diskotekama.
-Pa nije baš tako, mi neki pokušavamo održat bar malo običaja.
-Ništa je to, što se do sada radilo i kako se živilo, to vi dico moja ne možete znati kada to niste proživili,ali nije bilo lako.
-Pa daj dide pričaj mi dalje.
-Mare je bila stasita djevojka i volila je Ivu ali je njezini nisu dali, bili su čudni, Bože mi oprosti,tili su da se bogato uda i nije im baš bilo važno za koga i di , samo su joj govorili ,,Mare,Mare okani se ti Ive, on ti je siromah, a od ljubavi se ne živi.,,
Nije ih puno slušala, kako je bila življe naravi, ali bila je poštena i radišna cura,to su svi znali. Ivini su je volili,svako ljeto bi im pomagala kupiti sijeno,a kad bi Ivini imali košce nosila bi im malo pite, mlika i vode. Nije bilo svega u izobilju ko danas. Šljive bi im isto pomagala brat i Ivinoj materi recelj pomagala pravit. Marinima je sve to bilo svejedno dok se po selu nije počelo pričati da će Ivo ženit Markovu Maru, a onda su joj počeli sve branit, da im ide kući i da im išta pomaže, ali nije ih brate ona baš slušala, jer bila je nekako vrckasta i vesele nekakve naravi, a volila je sve radit po svome pa kud puklo da puklo,ali ona je gurala po svom.
Vjetar je zavijao i fijukao toga dana na sve strane, kad bi s Vrana zapuvalo, ko da ti kroz kosti puše, bez suvih drva i dobre vatre nisi se mogo ogrijati.
Navečer je bilo red ići na sijelo Matanovoj kući, jer tako je onda bilo, svake večeri se sastajalo u drugu kuću na sijelo. Matanova žena Delfo sazvala je prelje, prelo bi se do dva, tri sata u noć, napravilo bi se štogod za jesti i momci bi saznali u čijoj je kući sijelo, pa bi došli i tako bi se ašikovalo.
-Kako bi saznali di su prelje?
-E moj sinko cure bi išle s fučijom na izvor po vodu, prije mraka bi išle, pa bi tamo i igrale i pivale i momci bi tamo došli , pa bi im one rekle di će ići presti, a ako nebi tako saznali , kad bi se cure okupile u nečijoj kući, odmah bi koja cura izišla vanka isprid kuće i dobro zviznula, a momci bi šetali kroz selo i čuli bi je, pa bi brže bolje poletili k njima. Ajde nemoj me više pometat da ti do kraja ispričam priču o njima dvoma.,,
-Ajde,ajde pričaj neću te više pometat.
-Te večeri je Delfo Matanova gori na vrh Rumboka sazvala prelje, bilo hladno ,snig malo manji nego sad,skupile se i cure i žene pa se prelo i plelo i šalilo, a bila je i Mare. Pogledala sve na vrata kad se otvore, sve čekala kad će Ivo banit. Kad je bano, udarilo im oboma crvenilo u obraze i svi se počeli šaliti na njihov račun. Bila je Mare radišna cura, nije joj se imalo šta prigovorit,prela i tkala,a pape bi plela ko da je netko goni da u roku moraju biti gotove. Ivo,e Ivo je bio dobričina kakve nema, sve bi babe govorile da im bude zet, a bio malo sramežljiv, ali te večeri ko da ga nešto spopalo, čim je ušo odmah sjeo do Mare i bio nekako smišan,svi se mi smijali njegovu ponašanju,nije nam bilo jasno da je to Ivo. Nije nitko od nas čuo, a Mare kasnije pričala, čim je sio do nje odmah je pito,Mare,bil ti pošla za me? Ja ti nisam ni bogat, ni pametan al si mome srcu draga i ja bi te ženio, a i moji te vole,,
,,Biži, biži meni moji ne daju , kažu vazda da se ne udajem za siromaha, a Ivo pravo ću ti reći da si i ti mome srcu prirasto, a smislit ću ja štogod pa ću ja njih nagovoriti da me puste za te, a ti ako išta čuješ nemoj se iznenadit, znaš ti da meni može svašta pasti na pamet,,
,,Ajde Mare ako ti ne dali uskoči, pa šta će ti onda,,
,,E neću lipi moj, di bi od sramote, pa da cilo selo o tom priča, čulo bi se i do Gračaca i Ustirame o tome, a da me i fratar zbog toga ne vinča, e neću ti ja tako.,,
Nije prošlo malo Mare se razboli, čulo cilo selo, kažu sve je boli, nemere na noge, čim ustane, samo klone, a i pričale babe da vrućicu ima i da bunca. Maru boli, čuli svi, a neki pričali i izmršala samo živa jadnica, od nake delije šta bi?
Jaukala jedne večeri, došo ćaća, došla mater ,,Šta je bona Mare?,,
,,Umrt ću ti draga mati,neg ispuni mi zadnju želju ,de da pođem za Ivu Perina, znaš ti majko da ja njega volim,,
,,Ajde Mare za kog oćeš, ne gledaj ti ništa, nit dukata, nit bogata,ajde za onog što ti srce voli,, mislila u sebi ,, Jadna li je moja Mare, eno i buncat počela,jadnica bi o udaji a na smrtnoj posteljici,,
Banila joj drugi dan i Zore, bila joj je ona najbolja drugarica, išle bi skupa po vodu, a kad bi u kolu skupa stale sve bi prašilo za njima, pa bi im se i svit smijo. Čim je došla pita tužna ,, Kako si mi moja Mare?,, a ona joj nije odgovarala,u tom izašla Marina mater, a Zore se jadna stužila kod prozora,,Zore, belaj te ne bio,odi vamo,, Trznila se jadnica ko kad mislila da ova spava ,,Mare , reci šta je bilo, šta ti triba?,, ona joj se opalila smijat ,, A moja Zore, ja ti ko kakva budaletina glumim da sam bolesna, da me teška bolest spopala,a ja zdrava ko čelik nego sam ja znala da ću tako ćaći i materi okrenit pamet i da će me onda pustit da se udam za Ivu,,
,,Ma šta reče, jadna i ne bila?,,
,,Eto to što si čula,,
,, Pa vraže jedan, Bože mi oprosti, šta je tebi?,,
,,Znaš da me nebi pustili, nego ću ja sad pomalo kofol zdravit,pa onda u svadbeno ruho,jer sam ih pitala i rekli su da se udam za kog oću, a rekli su to kad je ovde u sobi bilo još ljudi, pa sad nemogu pogazit rič,,
,,E moja Maruška to bi samo tebi moglo pasti na pamet,, i ufatile se oba dvi cerlekat.
Nisu prošla ni tri tjedna svi pričaju Ivo se ženi, a Mare mu već sa bratom i sestrom išla na Šćit k Misi da svi vide da će poći za njega. Hladno bilo, došli svatovi. Utorkom išli mladinoj kući,nije bio Ivo, već ćaća mu i brat,te čauš i enđija,išli kod Mare i noćili. U sridu ujutro čauš dotiro komaru i otišli na vičanje, pješke po onom snigu, sve do na Šćit iz Rumboka, jer crkve tada još nije bilo ovdje u Rumbocima. Škripio snig pod nogama i nosevi pocrvenili od hladnoće, a uši bi otpadale. Vinčo ih neki fratar Jerko, a sritni bili, kažu Mare se sve putom cerlekala. Došli kući poslije vjenčanja pa Mare klekla i poljubila prag, kažu rekla svekrvi ,, Bit ću ti valjala ko i do sad,vidila si ti da ja oću radit, pa Ivi govorila da me ženi,, a Ivo bi je lupko laktom da šuti, a ona bi se samo cerlekala i nastavila po svom.
Ivin ćaća Pero, vola darivo ko pobjedi na utrci, bila je onda utrka od Šćita do Rumboka, ko pobjedi vola dobio, a po snigu nisu mogli ni trčati da valja. Tek su četvrtkom Marini došli,bio ručak,kupila se jabuka, a nedljom se opet skupili kod mladoženje pa se pripremilo malo hrane i išli na Šćit i to se poslije Mise pojelo i tu bi se malo zapivalo i zagangalo. Eto tako ti je to bilo s njima dvoma, umrli su ima pet godina, u dva miseca oba dvoje. Ivo imo nekakvi problema s leđima, kažu to ga i dotuklo, a kad je umro Mare se nije ko prije smijala, niti bi se salila, nit bi suzu pustila. Samo jednom, kažu, da je rekla:
,,Život treba pokloniti onom koga voliš, ako tako ne uradiš, u duši oboliš.
A moj Ivo sve je meni bio, i kada je šutio i kada se smijo.,,
Umrla je i ona dva mjeseca poslije njega, eno im kuća sad prazna. Čuo sam od Šimuna da mu je ovaj ludi snijeg i krov prolomio, a dica im se razbižala po svitu. Eno im dvojica sinova u Zagrebu, a imaju jednoga i u Njemačkoj,a ona im kćer, časna, negdje u stranoj zemlji, tko zna i znaju li da im je kuća prolomljena možda bi je i popravili.
-Čisto sumnjam, ako ne dolaze?
-Ma dolaze oni u Ramu svake godine,kažu svi zaplaču kad odu preko Makljena, ali eto, takav je život,za poslom se mora.
-Nekako se meni dide čini da je sve to prije bilo ljepše.
-Svako vrijeme nosi svoje,ali više se znalo cijeniti. Danas ljudi imaju sve, a ne znaju živit. Eto vi se s tim autima i po ovom snijegu vozikate, a mi bi pješke na prsten išli do Podbora i do Prozora,neki i do Uzdola,pa je svit bio i bolji i zdraviji nego sada. Ajde sad manje pričaj, više radi. Nećemo mi ovaj snig do Jurjev dana pokidat ako ovako nastavimo.
-Ajde, ajde dide, di ti se žuri,imamo cijeli dan, a snijeg ionako ne prestaje padat pa kolko god mi čistili opet ga ima.
Vjetar im nije bio naklon i što su čistili brzo bi ponovno izgledalo kao prije, pa umorni odoše u kuću, grijati se.
